The Liebster Award

Ana Basic me je jos odavno nominovala da uradim ovaj tag i zao mi je sto sam tek sad odlucila da ga uradim. Ana, hvala na nominaciji! <333 NJEN BLOG

1. Omilljena boja?
- Plava.
2. Da li si uradila Ajnstajnov test intaligencije ?
- Nisam hahaha.
3. Da li znas kog porekla su Poljaci?
- Znam. :)
4. Cokolada?
- Njammm. ♥
5. Da li radis vezbe?
- Ne. Mnogo sam lenja za to. :)
6. Da li ti je prava kicma?
- Ne.
7. Da li je Ugrofinac iz Poljske?
- Ana, nisi mogla normalnija pitanja da postavis hahaha?! xD
8. Dokle se prostire Travunija?
- Mislim, Ana stvarno?!
9. Znas li pravo ime grofa Drakule?
- Mislim da je Vlad III Tepes inspiracija za ime vampira Drakule.
10. Da li imas stiker macke na ormanu?
- Nemam, imam na ormanu zalepljena slova mog i sestrinog imena.
Nominujem:
1. Jannne 
2. Anju Novakovic
3. Ninu
4. Wednesday
5. Neru
Pravila ovog taga su da se nominuju osobe sa manje od 200 citalaca. Treba da se nominuje od 5 do 10 osoba.
Takodje, treba osoba koja ih je nominovala da im postavi pitanja na koja ce da odgovore.
Pitanja za nominovane:
1. Da li je riba ikad zedna?
2. Zasto ljudi govore "Gladan sam kao vuk."?
3. Da li volis da citas knjige?
4. Omiljena serija/film?
5. Reci nam nesto sto ne znamo o tebi.
6. Sta bi radila kada bi bila nevidljiva?
7. Najveca zelja?
8. Kakav si djak?
9. Kada bi mogla da vratis vreme unazad, da li bi nesto ispravila?
10. Koliko dugo imas blog?

To je sve! Caos!

     

 

Smisao zivota

Post na ovu temu sam odlucila da pisem zahvaljujuci video snimku koji je veoma popularan na Youtube-u. U pitanju je snimak koji opisuje sve ono sto je bitno u zivotu.
Pogledajte ga:

Iskreno, ja sam uz ovaj video snimak plakala.
Za mene je smisao zivota biti srecan. Takodje, lepo je i kada druge ljude usrecimo. Znam to po sebi jer se uvek lepo osecam kada nekom pomognem kome je pomoc potrebna ili dam novac nekom sviracu ili pevacu na ulici. Nije bitno kolika je suma novca u pitanju, bitno je samo da znam da sam nekom time pomogla.

Mozda su takve stvari za neke nebitne, samo sitnice, ali su za neke ljude stvarno znacajne.
Mnogo se prijatno osecam kada pomognem nekom, a znam da mu moja pomoc zaista znaci. Dovoljno mi je da samo vidim osmeh na licu te osobe i da sam i sama zadovoljna.

 Ukoliko smo u mogucnosti, uvek treba da pomazemo drugima jer to njima mnogo vise znaci nego nama! :)

Ne mozete ni da zamislite koliko je, na primer, osobama koje ne mogu da hodaju i koje se krecu zahvaljujuci kolicima tesko zbog toga sto postoji mnogo rupa na asfaltu. Takodje, ivicnjaci od trotoara su previsoki i veoma je tesko podici osobu u kolicima preko njih. Ali, naravno, mi to i ne primecujemo kada idemo negde jer nam je to nebitno, ali zato kada se nadjemo u situaciji da vozimo osobu u kolicima, vidimo sve te probleme koji su nam do tada bili u potpunosti zanemarljivi. I vidimo kako je njima jedan dan tezi nego nama dva, kako se oni muce u zivotu i kako im nije nimalo lako.

Treba da budemo dobri ljudi, to je ono sto je najbitnije u zivotu. Nije bitno da li imamo skupe stvari, markiranu garderobu, dobre telefone itd. Bitne su nase osobine, tj. kakvi smo kao ljudi. I da li smo nekom dobar prijatelj. To su dve najvaznije stvari kod svake osobe da bi se ta osoba mogla nazvati dobrim covekom!

Bolesna osoba u zivotu zeli samo jednu stvar, a to je da ozdravi. Medjutim, zdrave osobe zele neke druge stvari, a to su jos bolji mobilni telefoni, bolja i skuplja garderoba... Danas vise niko ne ceni one prave i bitne stvari u zivotu. Da li su se osobe koje traze stalno jos zapitale nekada kako je nekom ko nema ni toliko? Da li su nekada pomislile da treba da budu zahvalne na tome sto imaju? Svi mi uvek zelimo jos vise stvari, a nikad se ne zapitamo da neko nema ni toliko i da uvek treba da budemo zahvalni na onome sto imamo.
Takodje, imamo i prijatelje oko sebe koji nas vole. Primecujemo ono sto smo imali tek kada to izgubimo, ali je onda kasno. Mislim da je bitnije oko sebe imati prave prijatelje nego neke skupe stvari.
Zato uvek pomazite drugima. Ne morate da trazite nesto za uzvrat, dovoljno je samo da pomognete i da vidite da vam je ta osoba zahvalna na toj pomoci. Dovoljno je da vidite osmeh na licu te osobe. Kad tad, to ce vam se vratiti. Budite dobri ljudi i bice i vama dobro! Ja sam uvek srecna i zadovoljna kada nekom pomognem.

Do sledeceg posta...

Негујмо српски језик! Negujmo srpski jezik!

Здраво! Ово је први пост на блогу који пишем ћирилицом. За оне који нису из Србије сам написала исти текст испод, али на латиници. Разлог због ког пишем овај текст ћирилицом је тај што пишем о српском језику и нашем основном писму. Надам се да вам не смета што сам одлучила да напишем пост који је несвакидашњи на мом блогу.

Ми Срби учимо два писма, а то су пре свега ћирилица и латиница. Наравно, прво учимо ћирилицу јер је то за нас Србе најважније писмо.

Сматрам да свако треба да воли свој матерњи језиик, баш као што ја волим српски језик, који ми је матерњи. Треба да га поштујемо, што многи Срби не раде. Како показују да не поштују свој језик? Тако што где год да одем, шта год од наших производа да купим, нигде нећу моћи да видим нешто писано на ћириличном писму. Сматрам да због туриста који долазе у Србију (а има их јако мало), треба да се пише латиницом, али исто тако треба да стоји и ћирилица свугде где има латинице. На пример, када купимо неки слаткиш (стављам тај пример зато што много волим да једем слаткише), нигде не можете да видите да на кесици тог производа пише нешто на ћирилици, све је на латиници. Опет, има неких са ћириличним текстом, али не превише. Моје мишљење је да, пре свега, треба да напишу на кесици тог производа одређени текст на ћирилици, па испод да пише исти текст на латиници.

Треба да негујемо наше писмо, а ми то не радимо. Данас ретко где можемо да сретнемо ћирилично писмо и то мене јако нервира. Али, наравно, мало је таквих којима је стало до тога као и мени. Углавном су људи којима је до тога стало они који или предају српски језик у школама, или раде неки сличан посао.

Растем у генерацији која је опседнута мобилним телефонима, компјутерима и сличним. Технологија доста утиче на нас. Сви се дописујемо са пријатељима преко друштвених мрежа. Да бисмо што мање куцали, ми користимо скраћенице које нису правилне (nzm-не знам, mzd-можда, msm-мислим...). Не само што користимо те скраћенице, већ и пишемо доста кратке реченице. Самим тим, наш фонд речи је све мањи. И биће још горе у будућим генерацијама.

Такође, преузели смо многе речи из других језика. Почели смо све више и више речи да узимамо из енглеског језика. То је јако лоше. Ускоро ћемо сви да уносимо енглеске речи у говор и тако уништавамо наш српски језик.

Чувајмо српски језик, јер ко ће, ако нећемо ми!!!

Mi Srbi ucimo dva pisma, a to su pre svega cirilica i latinica. Naravno, prvo ucimo cirilicu jer je to za nas Srbe najvaznije pismo. 

Smatram da svako treba da voli svoj maternji jezik, bas kao sto ja volim srpski jezik, koji mi je maternji. Treba da ga postujemo, sto mnogi Srbi ne rade. Kako pokazuju da ne postuju svoj jezik? Tako sto gde god da odem, sta god od nasih proizvoda da kupim, nigde necu moci da vidim nesto pisano na cirilicnom pismu. Smatram da zbog turista koji dolaze u Srbiju (a ima ih jako malo), treba da se pise latinicom, ali isto tako treba da stoji i cirilica svugde gde ima latinice. Na primer, kada kupimo neki slatkis (stavljam taj primer zato sto mnogo volim da jedem slatkise), nigde ne mozete da vidite da na kesici tog slatkisa pise nesto na cirilici, sve je na latinici. Opet, ima nekih sa cirilicnim tekstom, ali ne previse. Moje misljenje je da, pre svega, treba da napisu na kesici tog proizvoda odredjeni tekst na cirilici, pa ispod da pise isti tekst na latinici.

Treba da negujemo nase pismo, a mi to ne radimo.  Danas retko gde mozemo da sretnemo cirilicno pismo i to mene jako nervira. Ali, naravno, malo je takvih kojima je stalo do toga kao i meni. Uglavnom su ljudi kojima je do toga stalo oni koji ili predaju srpski jezik, ili rade neki slican posao.

Rastem u generaciji koja je opsednuta mobilnim telefonima, kompjuterima i slicnim. Tehnologija dosta utice na nas. Svi se dopisujemo sa prijateljima preko drustvenih mreza. Da bismo sto manje kucali, mi koristimo skracenice koje nisu pravilne (nzm-ne znam, mzd-mozda, msm-mislim...). Ne samo sto koristimo te skracenice, vec i pisemo dosta kratke recenice. Samim tim, nas fond reci je sve manji. I bice jos gore u buducim generacijama.

Takodje, preuzeli smo mnoge reci iz drugih jezika. Poceli smo sve vise i vise reci da uzimamo iz engleskog jezika. To je jako lose. Uskoro cemo svi da unosimo engleske reci u govor i tako unistavamo nas srpski jezik. 

Cuvajmo srpski jezik, jer ko ce, ako necemo mi!!!

ZELIM DA NAGLASIM DA OVIM POSTOM NISAM HTELA DA VREDJAM LATINICNO PISMO ILI NESTO SLICNO. NITI SAM ZELELA BILO KOGA DA VREDJAM! NADAM SE DA TO SHVATATE I DA NECE BITI NEKIH NEGATIVNIH KOMENTARA ZBOG TEME O KOJOJ SAM PISALA!

Time with Andjela (5)

Toliko sam imala veliku zelju da sada napisem neki post, a nisam imala pojma o cemu. Onda sam shvatila da bas odavno nisam pisala ove postove "Time with Andjela" koje sam pre objavljivala svakog meseca.
Svima koji sleve Uskrs danas, zelim da cestitam! ♥ Lepo ga provedite!
~Knjige

Od januara nisam citala knjige i uzelela sam se toga, tako da sam u aprilu procitala 3 knjige i pocela 4.

Procitala sam nekoliko knjiga Sofi Kinsele i mnogo su mi se svidele. Ova knjiga je odlicna!!!

Ova knjiga mi se i nije toliko dopala jer je na pocetku OGROMNA ljubav, u prevodu "limunada", hahaha! Mada je kraj, manje-vise, interesantan. Nikad nisam citala knjigu koju je pisao/la srpski/a pisac/teljka.

Inace korice moje knjige ne izgledaju ovako. Ova knjiga mi je sada omiljena koju sam procitala!!! Fantasticna je!!!!!! Svima je preporucujem! ♥
 ~Proizvodi
1. Coconut Caribbean lip balm
2. Deborah Milano ruz za usne broj 2
3. MAC paleta senki broj 5
~Filmovi
U aprilu nisam gledala filmove, ali sam zato gledala serije.
"Pretty little liars"
"Sindjelici"
"Ljubav, navika i panika"
~Slatkisi
Zlatni pek

Slika i video snimaka ovog puta nece biti, kao ni pesme koju sam najvise slusala proslog meseca. Zato sto mi je prethodni post bio "Moja lista pesama ♥".